Monthly Archives: maj 2013

Rečnik jezičkih nedoumica

Najpoznatiji, najkorišćeniji ako ne i najkorisniji jezički priručnik, svakako je Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna. Cilj ovog priručnika je, kako ističe Klajn, da na sažet i pregledan način pomogne u teškoćama i dilemama prilikom svakodnevnog izražavanja. Rečnik se ne ograničava samo na pravopis i izgovor, nego se bavi i pitanjima gramatike, značenja i upotrebe reči. Tome u prilog govori višedecenijska potražnja za ovim priručnikom.

S druge strane, ovaj priručnik ne zadovoljava baš sve potrebe govornika. Ne možemo, na primer, uz pomoć njega utvrditi pravilan akcenat.

http://gimnazijadg.files.wordpress.com/2012/03/klajn-recnik-jezickih-nedoumica.pdf

Nedoumice :)

U ovom članku navešćemo nekoliko najčešćih jezičkih nedoumica.

ASFALT, a ne: ASVALT,

BACIL, a ne: bakcil,

BIO, a ne: bijo,

VIŠE PUTA ili MNOGO PUTA, a ne: često puta,

VODJSTVO, a ne: voćstvo ili vodstvo,

VOKI-TOKI, a ne: toki-voki

DOJILJA, a ne: doilja

IZVINIO SAM SE, a ne: izvinuo sam se,

JEFTIN, ali i: jevtin,

KAIŠ, a ne: kajiš,

KOJI, a ne: koi,

LjUDSKI, a ne: ljucki, ljutski,

PREDSEDNIK, a ne: precednik ili pretsednik,

SKALPEL, a ne: skalper,

SMESA, ali i: smeša

S OBZIROM, a ne: obzirom,

STAMBENI, a ne: stanbeni,

ČAK ili ŠTA VIŠE, a ne: čak šta više (pleonazam),

ČARŠAV, a ne: čaršaf,

ČERNOBILJ, a ne: Černobil,

ČISTIJI, a ne: čišći,

ČUDOVIŠTAN, a ne: čudovišan, ali – ČUDOVIŠNA; a ne: čudovištna,

ŠORTS, a ne: šorc,

Pravopisni znaci

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.

U pravopisne znake se ubrajaju: tačka (.),  dve tačke (:), nekoliko tačaka (…), crta (-), crtica (-), zagrada (), apostof (`), znak jednakosti (=), znak porekla (><), akcenatski znaci (‶, ⁀,  ̀,  ́) i genitivni znak (^).

a) Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
– iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
– iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.

Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije. Na 10-15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.

b) Dve tačke se kao pravopisni znak pišu:
– između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se „prema“.
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist „Crvene Zvezde“.

Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti – plivati – poplaviti.

c) Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se:
– umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa…
Kad se voz zaustavio, on se pojavi… i reče: „Divno je vratiti se kući“.

d) Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
– između brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10 – 15 kilograma krompira.
Ivo Andrić (1892 – 1975) dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.

– između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer: Put Beograd – Niš ima veliki privredni značaj.
– između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica „Crvena Zvezda“ – „Partizan“ je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.

e) Crtica se kao pravopisni znak piše:
– između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
– pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
– u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima: 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak;
– između skraćenica i nastavka za oblik, na primer: Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.

f) Zagrada kao pravopisni znak:
– služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
– stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. – a), b), v) itd.

g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l’ to tačno?

h) Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)

i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
– znak > se čita „dalo je“ ili „razvilo se u“, npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
– znak < se čita „postalo je od“, npr.:
crnji < crn -ji; junače – junak -e

j) Akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom;

npr.:Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.

k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice.

Na primer: Iz primerâ možeš zaključiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.


Podela narodne književnosti

Podela narodne književnosti

DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU

http://slavcenteur.ru/Proba/knigohran/sr/crnDnevnik.pdf

 

crnjanski

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A6%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8

Duhovito :)

dobrica-cosic

Dobrica Ćosić započeo rad na novoj knjizi 🙂

Velika i mala slova

Velikim početnim slovima se pišu vlastita imena, i to:

a) lična imena i prezimena: Milorad, Zdravko, Suvajdžić, Jovanović;

b) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;

c) imena božanstava: Jupiter, Afrodita, Zevs, Apolon;

č) imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;

ć) imena pripadnika naroda: Srbin, Crnogorac, Mađar, Grk;

d) imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;

đ) imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Mars, Venera;

e) imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Horveška, Mačva, Dalmacija, Lika, Beograd, Tršić, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;

f) imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik, Morava, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo; ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim.

g) imena ulica i trgova: Studentski Trg, Železnička ulica, Beogradska ulica; ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša;

h) imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;

i) nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola „Mladost“, Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo „Partizan“, Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;

j) nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Đački rastanak;

k) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.

Velikim početnim slovom se piše:

a) prva reč u rečenici:
Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su puste.;

b) prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
Al’ govori Musa Arbanasa:
„Priđi, Marko, ne zameći kavge,
il’ odjaši da pijemo vino…“;

c) nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
Draga mama,
Tvoje pismo sam primila tek juče iako…
ili
Draga Ljiljo!
Molim te, nemoj se ljutiti što se retko javljam…

Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše:
Dragi nastavniče, Javljamo Vam se odmah po dolasku u letovalište. Na putu smo se držali Vaših preporuka…

Malim slovom se piše:

a) nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja; na primer:
„Hoće li svi“, pitao je direktor na zboru učenika, „pomoći u uređenju okoline škole?“;

b) nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
„Hoćemo!“, odgovorili su svi prisutni učenici.
„Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka“, povikaše neki učenici.;

c) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ški, -čki, npr. novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički, američki, kragujevački;

d) zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
Osnovnoj školi „J.J. Zmaj“, Sremska Mitrovica.
Obaveštavamo vas da je…

Books

379781_526009527441448_569205257_n

Velimir Rajić: „Na dan njenog venčanja“

velimirrajic

Poslušajte kako ovu divnu pesmu izvodi Laza Ristovski 😉