Monthly Archives: mart 2014

Сви…

Изузетно популарна игрица тинејџерске генерације.

Радо прихватамо све што је инвентивно, креативно, занимљиво, нарочито ако има додира са поезијом, прозом и правописом. Зато нам се придружите са што више примера!

1947973_281035888718494_23582230_n

Да се зна :)

da se zna pravopis za blog

Трагом једне језичке недоумице

Политикин Забавник – супербренд

 Уколико сте верни читалац дугогодишњег Забавника јесте ли се запитали икад како се пише назив овог листа – Политикин Забавник или Политикин забавник?

zabavnik

Из Политикиног забавника, 3.5.2013. год.

pravopis

 Из Правописа српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.год., 67. стр.

Ко је у праву? Процените сами!

Јован Стерија Поповић

Sterija     Jован Стерија Поповић, писац сентиментализма и предромантизма, рођен је 1806. године у Вршцу. После завршених студија права у Словачкој, радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду. Као начелник министарства просвете Србије, обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије „Смрт Стефана Дечанског“. У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је „Романом без романа“ напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Умро је 1856. године у Вршцу.

Први је и један од најбољих српских комедиографа. На удару Стеријине комедиографске критике је ондашње грађанско друштво: имитација западноевропског начина живота, стила и опхођења у богатим, али и у необразованим вршачким породицама, нарочито помодарство, покондиреност, скоројевићство, надриученост…

Најпознатија ела: комедије „Лажа и паралажа“, „Покондирена тиква“, „Зла жена“, „Тврдица“ (Кир-Јања), „Родољупци“, збирка песама „Даворије“.

Они који више воле позориште, могу погледати Стеријину најпознатију комедију на овом линку.

„Очи вади Давичо“

davico

       Палиндромни израз „очи вади Давичо“ који је шездесетих и седамдесетих година кружио у српским књижевним круговима представља алузију на тешку нарав српског песника надреализма Оскара Давича (1909–1989).
Израз је настао као резултат његовог сукоба са млађим генерацијама књижевних неистомишљеника, пре свих са реалистима. Интересантно је да је и сама Давичова поезија препуна вербалног хумора исказаног разним врстама поигравања речима.