Kontrolni iz matematike :)

trojka za derbi

Ko se seća čika Jove Zmaja?

neven

Ja se sećam!

A verujem i većina naših čitalaca. 🙂

Za one koji se ne sećaju postavićemo link ka ovoj kultnoj dečjoj seriji.

Inspirisani čika Jovinim daštanjima, predlažemo da učestvujete u našim kvizovima.

Mi pitamo, vi odgovarate.

Ili…

Vi pitate, mi odgovaramo.

„Neven“

http://http://http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD_%28%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%87%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5%29

Palindrom

kamen

;)

logos

Palindromi, anagrami, aforizmi, rebusi, glavolomke i zagonetke… Sve ono što govori o bogatstvu našeg jezika, a nije uobičajeno u govornoj i pisanoj praksi… Sve ono što je duhovito i zanimljivo… Jezičke akrobacije koje svakodnevno upotrebljavamo, a da ih nismo ni svesni… Uz njih ćemo se zabaviti, ponešto naučiti, a najviše ćemo zavoleti bezbrojne mogućnosti našeg jezika.

Uživajmo 🙂

Srpski Bodler :)

     Sanjar koji je duboko zagazio u oblasti snoviđenja, slutnji, iracionalnih vizija, duboko i lirski sugestivno oslikava doživljaj egzistencijalne utamničenosti, umiranje ljubavi, gašenje osećanja i života.
     Pesnik Utopljenih duša opsednut je temama smrti i ništavila. Pesnik iracionalnog i podsvesnog. Pesnik sumornih raspoloženja i očaja. Njegov je izraz setan i muzikalan. Njegova draga je mrtva, a pesma zaboravljena. A svetlost, koja je uvek negde spolja, polagano se gubi i trne.

http://www.youtube.com/watch?v=c8Ej0ADbGNY

dis

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81

Opismeni se :)

Nadam se da mi neće zameriti što tuđe ideje preuzimam i postavljam na svoj blog. „Opismeni se“ je, ipak, jedan od najkompletnijih blogova koji se bave tematikom 3 P-a. I poezija i proza i pravopis… I jezička kultura i gramatika i stilistika… A sve potkrepljeno dokazima i mišljenjima stručnjaka (što je danas retkost).

http://www.opismenise.com/

Nadam se da ćete uživati istražujući…

surf

Glavolomke :)

Bez obzira na sve postojeće jezičke priručnike, gramatike i pravopise, u srpskom jeziku postoje brojne dileme. Da li je nešto ispravno ili nije, ponekad ne mogu razrešiti ni sami lingvisti. Jedni misle ovako, drugi onako…

Zato ćemo se potruditi da razrešimo većinu nejučestalijih i najproblematičnijih dilema. A oni koji su zainteresovani, mogu svoja pitanja postaviti na forumu ili u komentarima.

Rečnik jezičkih nedoumica

Najpoznatiji, najkorišćeniji ako ne i najkorisniji jezički priručnik, svakako je Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna. Cilj ovog priručnika je, kako ističe Klajn, da na sažet i pregledan način pomogne u teškoćama i dilemama prilikom svakodnevnog izražavanja. Rečnik se ne ograničava samo na pravopis i izgovor, nego se bavi i pitanjima gramatike, značenja i upotrebe reči. Tome u prilog govori višedecenijska potražnja za ovim priručnikom.

S druge strane, ovaj priručnik ne zadovoljava baš sve potrebe govornika. Ne možemo, na primer, uz pomoć njega utvrditi pravilan akcenat.

http://gimnazijadg.files.wordpress.com/2012/03/klajn-recnik-jezickih-nedoumica.pdf

Nedoumice :)

U ovom članku navešćemo nekoliko najčešćih jezičkih nedoumica.

ASFALT, a ne: ASVALT,

BACIL, a ne: bakcil,

BIO, a ne: bijo,

VIŠE PUTA ili MNOGO PUTA, a ne: često puta,

VODJSTVO, a ne: voćstvo ili vodstvo,

VOKI-TOKI, a ne: toki-voki

DOJILJA, a ne: doilja

IZVINIO SAM SE, a ne: izvinuo sam se,

JEFTIN, ali i: jevtin,

KAIŠ, a ne: kajiš,

KOJI, a ne: koi,

LjUDSKI, a ne: ljucki, ljutski,

PREDSEDNIK, a ne: precednik ili pretsednik,

SKALPEL, a ne: skalper,

SMESA, ali i: smeša

S OBZIROM, a ne: obzirom,

STAMBENI, a ne: stanbeni,

ČAK ili ŠTA VIŠE, a ne: čak šta više (pleonazam),

ČARŠAV, a ne: čaršaf,

ČERNOBILJ, a ne: Černobil,

ČISTIJI, a ne: čišći,

ČUDOVIŠTAN, a ne: čudovišan, ali – ČUDOVIŠNA; a ne: čudovištna,

ŠORTS, a ne: šorc,

Pravopisni znaci

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.

U pravopisne znake se ubrajaju: tačka (.),  dve tačke (:), nekoliko tačaka (…), crta (-), crtica (-), zagrada (), apostof (`), znak jednakosti (=), znak porekla (><), akcenatski znaci (‶, ⁀,  ̀,  ́) i genitivni znak (^).

a) Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
– iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
– iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.

Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije. Na 10-15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.

b) Dve tačke se kao pravopisni znak pišu:
– između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se „prema“.
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist „Crvene Zvezde“.

Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti – plivati – poplaviti.

c) Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se:
– umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa…
Kad se voz zaustavio, on se pojavi… i reče: „Divno je vratiti se kući“.

d) Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
– između brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10 – 15 kilograma krompira.
Ivo Andrić (1892 – 1975) dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.

– između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer: Put Beograd – Niš ima veliki privredni značaj.
– između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica „Crvena Zvezda“ – „Partizan“ je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.

e) Crtica se kao pravopisni znak piše:
– između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
– pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
– u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima: 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak;
– između skraćenica i nastavka za oblik, na primer: Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.

f) Zagrada kao pravopisni znak:
– služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
– stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. – a), b), v) itd.

g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l’ to tačno?

h) Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)

i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
– znak > se čita „dalo je“ ili „razvilo se u“, npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
– znak < se čita „postalo je od“, npr.:
crnji < crn -ji; junače – junak -e

j) Akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom;

npr.:Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.

k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice.

Na primer: Iz primerâ možeš zaključiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.